Intervju: Pavle Ćosić, ugledni beogradski lingvista

 

pavleDanašnji gost Blic92 redakcije je Pavle Ćosić, ugledni beogradski lingvista, pisac i osnivač izdavačke kuće “Kornet”. Iako je nedavno dospeo u žižu medija jer je nudio novac za ubistvo vicepremijera Srbije, to nas nije sprečilo da sa Ćosićem porazgovaramo o pitanjima koja su zapravo zabavna i od značaja za širu javnost –  hipsterima, slengu i pornografiji.

 

Blic92: Da li mi Srbi treba da prevodimo popularne pornografske termine ili misliš da je OK da ih samo usvojimo? Recimo… gag, rim, creampie, cuckold, gaping? Imaš neke kreativne predloge za prevod?

Neki jezički čistunac, kao što je recimo pokojni Egon Fekete, najverovatnije bi predložio da se ovi termini prevode na srpski. Pretpostavljam da bi to učinio i naš poznati anglicista Tvrtko Prćić i baš bih voleo da čujem od njega odgovor na ovo pitanje. Iako nije istina da ne pratim porno produkciju, moram priznati da ne znam za sve ove termine, ali da se vratimo na neke old fešn izraze kao što je golden shower. Taj izraz je već preveden kod nas, samo ne sasvim precizno, ali namerno, sa “Srebrn tuš”. To je naša poznata marketinška firma. Ali ne zaboravi da i Nemci imaju jaku pornografsku industriju, dok Francuzi, koliko mi je poznato, malo posustaju. Zašto ne bismo prihvatili i nemačke termine? A što se tiče predloga za prevod ovih izraza, siguran sam da bi čitaoci u tome bili vrlo kreativni. Možda da vaš sajt raspiše anketu? Zasad, neka se kao i u kompjuteristici, mahom koriste engleske reči. Naravno, transkribovane na sprski: geg, rim, krimpi, kakold, geping…

Blic92: U prodavnici tehničke robe devojka je pitala prodavca za razlike između tri mobilna telefona. Ovaj joj je mrtav hladan objasnio kako je jedan od tih telefona ekstra, ovaj drugi vrh, a treći je apsolutno full. Kako ti kao ugledni beogradski lingvista gledaš na nove gradacije i da li ih upotrebljavaš? Šta bi ti lično opisao sa “znači full”?

Prvo što moram da primetim je da je prodavac izuzetno dobar trgovac. I ja kad vidim da na nekom proizvodu stoji ekstra, automatski zastanem jer to uliva neobično mnogo poverenja. Ekstra je nepromenljiv pridev koji je u potpunosti potisnuo nekadašnje super i čak je uspeo da produbi značenje i danas izaziva više asocijacija na kvalitet nego što je super ikad imao. Vrh je tek priča za sebe. Adverbijalizovana imenica, kakvih u našem jeziku nema mnogo. Problem je što se, za razliku od ekstra, vezuje za žargon i omladinu pa je ne možete upotrebiti ako mobilni telefon prodajete osobi u godinama ili, na primer, političaru ili advokatu. Oni bi mogli čak i da se naljute, što još više dokazuje da je prodavac dobar jer je uvideo da devojka ne pripada nijednoj od ovih socijalnih grupa. Apsolutno ful (zašto sa dva l?) je čista marketinška prevara. Pa ne može nešto biti bolje od vrha. Ful, isto u žargonu, znači nešto jako, jako dobro, ali ne uliva toliko poverenje. Ja bih na njenom mestu kupio ovaj VRH telefon. Taj apsolutno ful telefon je verovatno neki krš koji samo ima dobru masku. Prodavac očito ima svoju unutrašnju etiku.

Blic92: Druže, prijatelju, omladinac, prikane, rođo, lepi, miki, dragi, lale, komšija, druškane, stari… i još desetine varijanti. Zašto pored svih kreativnih dozivanja svako svakog doziva sa “brate”? To čak i devojke rade, što je baš grozno. Odakle misliš da je to sve krenulo?

Oduvek sam imao utisak da je to “brate” naše nesrećno nasleđe iz vremena procvata dizelaškog pokreta početkom devedesetih, ali je pitanje kako je opstalo. Pretpostavljam zbog snažnog osećaja za ironiju koji jedna od glavnih odlika našeg slenga. Da, danas i devojke koriste taj izraz, ali to više nema taj tako grozan prizvuk. Naprotiv, deluje vrlo simpatično kad neka devojka do izvali, i one su toga svesne. Osim toga, to više nije toliko zamena za ove lepe nazive koje navodiš, nego i uzvik iznenađenja, ushićenja, potvrđivanja, negiranja i još mnogo toga, a pride je i zamena za našu slavnu rečcu “bre”. Ali ako misliš striktno na “brate” u značenju dozivanja ili obraćanja nepoznatoj ili prisnoj osobi, garantovano je tu umešana sprska tradicija da se sunarodnici međusobno nazivaju braćom.

Blic92: Površni i nebulozni tekstovi su najčitaniji i najviše se štancuju, tekstovi koji zapravo nose neku informaciju verovatno ne čine ni 10% onoga što se dnevno objavi na Internetu. Kako objašnjavaš ovaj fenomen?

Imam utisak da i nebulozni tekstovi uvek nose neku informaciju, makar ona bila i neistinita ili lažna. Svojevremeno, pošto se dugo bavim fenomenom lažnih vesti, proučavajući vesti na internetu i medijima uopšte, izračunao sam da je preko 85% vesti koje dolaze do nas lažno ili makar sadrži niz netačnih informacija. Danas bi rezultat bio sigurno još gori, pošto su ovo rezultati istraživanja od pre 3-4 godine. Vremenom se utvrdi da su te vesti bile netačne, ali to više nikog ne zanima. Prva vest je ona koju svi upamte, mada je srećna okolnost što ljudi stravično brzo zaboravljaju šta je bilo pre samo mesec dana. Možda je to baš zbog prenatrpanošću informacijama pa onda možemo naslutiti i odgovor na tvoje pitanje – ljudi više vole nebuloze jer im informacije ionako ničemu ne služe pošto ili nisu tačne ili ih brzo zaborave. Evo recimo moj slučaj, ja volim nebulozne tekstove, i što su apsurdniji to zavređuju više pažnje. To se već graniči sa ozbijnom književnošću, sa Beketom ili Joneskom. A sigurno u svemu tome ima i neko sociološko i psihološko objašnjenje tipa: ljudi u krizna vremena beže u apsurd da im stvarnost ne bi bila suviše vidljiva ili neka takva slična fraza koje slušamo svakodnevno.

Blic92: Ako izuzmemo pisanje posvete i poklon, zbog čega bi danas neko kupio klasično, štampano izdanje knjige, s obzirom da su tableti i e-book čitači jeftini i rasprostranjeni?

Iako sam izdavač tih istih štampanih knjiga, ni meni nije jasno zašto je tako. Zato sam odgovor potražio kod čitalaca. Svi su me rekli jedno isto: Nema ništa do stare dobre knjige, mirisa papira i knjige koju možeš da držiš na polici i da znaš da je tvoja sa svim podvučenim momentima koji ti se najviše sviđaju. Okej, ima nečeg u toj navici, mada ja nisam strastveni čitač pa ni sam nemam tu strast, mada moram priznati da sam svaki put nestrpljiv kad čekam da neko naše novo izdanje stigne iz štamparije. To uzbuđenje se svakako ne može porediti sa bilo čim što bi mogao da dobiješ u digitalnom obliku. Verovatno tako razmišljaju i čitaoci štampanih knjiga. Ja sam, lično, upravo radim na tome da pređem na e-book, a i naša delatnost će se delom preorjentisati na tu vrstu izdavaštva. Ipak, e-book još uvek ne može dobro da zameni stripove, monografije, pojedine vrste udžbenika, a ne može ni knjige za decu i slikovnice.

Blic92: Priča se po gradu da se družiš s hipsterima, a ima i onih koji tvrde da si i sam hipsterčina. Koju odevnu kombinaciju, koji bend i koji album bi preporučio čitaocima Blic92 za aktuelnu jesen?

Neverovatno, baš sam danas jednu devojku koja me na fejsu nazvala hipsterom hteo da pitam po čemu sam ja to hipster, dođavola! Hipsteraj je zanimljiv pojam, otprilike kao što je nekad bio kemp. Hipsteri su vrsta ljudi koju svi prepoznajemo, a niko ne ume da objasni ko su oni i po čemu se razlikuju od drugih. Retko ko će za sebe priznati da je hipster i ja poznajem samo jednu osobu koja je to za sebe priznala, i to pomalo nevoljno. Ipak, kad sam je pitao šta to znači, opet nije znala odgovor. No, činjenica je da jedan deo mojih prijatelja čine hipsteri onako kako ih zamišlja mali Perica ili kao što ih možemo videti danas u takozvanim buticima za mlade. Znači, cvikeri, neki kao čudan odevni autfit, retro fazon, analogni foto aparat, na gajbi neudobni ali nov nameštaj u fazonu sedamdesetih, radio lampaš i pisaća mašina (koju niko ne koristi, ali stoji tu za ukras) i tako redom. Ali ti me pitaš za muziku. Svakako bih preporučio VIS Limunadu, trenutno najveću hipstersku atrakciju u zemlji. Iako su njeni članovi zakleti antihipsteri, oni nesumnjivo interpretiraju autentičnu hipstersku muziku. Posebno bih preporučio numeru “Perfidia” sa antologijskim stihovima “Ja znam da ti si tako himbena”.

Blic92: Kad smo kod hipstera, šta bi bila neka skroz srpska autentična sub-kulturna grupa?

Pa dizelaši, šta drugo? Nažalost, taj pokret je izumro, ali i dan-danas možete sresti dizelaše u poodmaklim godinama koji nisu promenili fazon. Ipak, i svaki internacionalni sub-kulturni trend ima svoja autentični srpski pečat. Tako na primer i hipsteri neretko nose šajkače. To ćete teško naći bilo gde u inostranstvu.

Blic92: Za kraj, udeli čitaocima tri besplatna saveta, potpuno po svom izboru.

1. Pazite šta pišete na internetu. Može da bude veoma opasno. Ako ne posmatra policija, postoji gomila špijuna u vašem okruženju koji će vas rado ocinkariti.
2. Sleduju nam teška vremena, mnogo teža od ovih sada, tako da iskoristite njihove prednosti. Budite entuzijastični i nemojte po svaku cenu da tražite posao za pare. budite kreativni i radite ono što vam se sviđa. Ta satisfakcija dovoljna je zamena za novac.
3. Kršite besmislene i glupe zakone koje nam stižu svakodnevno. Osećaćete se slobodnije.

Facebook Comments
This entry was posted in Intervjui, Lifestyle, Život poznatih. Bookmark the permalink.

2 Responses to Intervju: Pavle Ćosić, ugledni beogradski lingvista

  1. max says:

    U Srbiji svako svakog oslovljava sa brate zato što su svi masoni.

  2. Lego says:

    meni je ovaj članak totalni majnd fak, ako sam to dobro napisao?

Leave a Reply to max Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.